Za razliku od sećanja i putopisa, ovde pišem o onome što me zanima danas: o računarstvu kojim sam se bavio ceo radni vek, o obrazovanju i nauci u Srbiji, o svetu koji se menja brže nego što stižemo da ga razumemo, i ponekad o sebi.
Neki tekstovi su nastali pre dve decenije, neki pre nekoliko dana. Pišem ih iz iskustva istraživača i nastavnika, kritički, ali ne radi kritike, nego zato što verujem da može bolje. Svaka kartica vodi na jedan tekst.
Tehnologija
Računarstvo onako kako sam ga upoznao, od CER-10 i Instituta „Mihajlo Pupin“ do mikroprocesora i današnjeg pitanja ima li u Srbiji uopšte prave računarske tehnike.
- Ima li u Srbiji računarske tehnike
od Siniša Ranđić
Od CER-10 i HRS-100 do „informatike“ i „digitalizacije“: da li u Srbiji još postoji računarska tehnika i šta nam pokazuje projekat PMO o znanju koje smo nekad imali.
- Labudova pesma jugoslovenskog računarstva
od Siniša Ranđić
Mikroprocesori, licencni mini računari Iskre Delte i Honeywella i procesor PMO. Kako nas je oslanjanje na gotove komponente koštalo sopstvenog projektantskog znanja.
- Kuda ide računarstvo
od Siniša Ranđić
Kako su PDP-11 računari stigli u Jugoslaviju, zašto smo propustili da razvijemo sistemski softver i kako su velike firme poput DEC-a promašile doba mikroprocesora.
- Tri stuba računarstva
od Siniša Ranđić
Šta je zapravo arhitektura računara, na čemu počiva računarstvo i koliko o tome treba da znaju studenti u zemlji koja više nema računarsku industriju.
Lično
Ono što nije ni sećanje ni rasprava: sport koji sam voleo i borba sa kilogramima koju sam, uz pomoć porodice i jedne aplikacije, konačno počeo da dobijam.
- Više od igre
od Siniša Ranđić
Od jugoslovenske košarke 1963, 1966. i Manile 1978. do Mesija i Ronalda: zašto jedan potez, poput Panenkinog penala, ponekad znači više od svih statistika.
- Kako me je pojela aplikacija
od Siniša Ranđić
Doživotna borba sa težinom, bolovi u leđima i odelo koje se ne može naći, pa aplikacija za brojanje kalorija, ćerkina pomoć i suprugina pažljiva evidencija. I prijatelji koji i dalje ne veruju.
Obrazovanje i nauka
Tekstovi o visokom obrazovanju, istraživanju i nauci u Srbiji, nastali od početka dvehiljaditih do danas. Pišem ih iz iskustva istraživača u Institutu „Mihajlo Pupin“ i nastavnika na fakultetu, sa željom da ukažem na ono što bi moglo i moralo da bude bolje.
- Istraživanje u Srbiji (1): Okviri
od Siniša Ranđić
Kako je izgledalo istraživanje u Jugoslaviji i Srbiji, ko ga je plaćao i šta danas govore brojke.
- Istraživanje u Srbiji (2): Stranputice obrazovanja istraživača
od Siniša Ranđić
Kako je reforma visokog obrazovanja posle 2000. godine dovela do inflacije doktora nauka i zašto doktorske studije nisu ono što bi trebalo da budu.
- Istraživanje u Srbiji (3): Kako doktorske studije učiniti dobrim
od Siniša Ranđić
Odakle su krenule loše doktorske studije u Srbiji, kako se danas stiče zvanje doktora nauka i kako bih ja organizovao doktorske studije.
- Iskustvo koje ne treba da ostane neiskorišćeno
od Siniša Ranđić
Zašto znanje i iskustvo starijih inženjera ne smeju da ostanu neiskorišćeni i kako je iz te ideje 2019. nastala grupa TIM.
- Obrazovanje (1): Kakvo nam obrazovanje treba
od Siniša Ranđić
Kako je obrazovanje u Srbiji gurnuto na marginu, zašto studije treba da budu kraće i praktičnije i šta je liberalni kapitalizam uradio od škola i fakulteta.
- Obrazovanje (2): Univerzitet iznutra
od Siniša Ranđić
Akreditacija koja verifikuje zatečeno stanje, samoupravljanje koje je preživelo samo na univerzitetima i napredovanje po tabeli, zašto zvanje postaje važnije od znanja.
- Sve je moguće
od Siniša Ranđić
Kako je računarsko obrazovanje u Srbiji nastalo kada smo prestali da pravimo računare i zašto se danas otvaraju studijski programi računarstva bez nastavnika koji se njime zaista bave.
- Lavina
od Siniša Ranđić
Kada se razbio „krčag“ Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu: o fakultetima koji postaju mali univerziteti, elaboratima koji trpe sve i struci koja se ne stiče time što se koristi računar.
Razmišljanje
Zapisi o svakodnevici i vremenu u kome živimo: šta vidim kad ujutro stignem na fakultet i šta se dešava sa obrazovanjem kad ga zatekne veštačka inteligencija.
- Jutarnje impresije
od Siniša Ranđić
Rano jutro u pustom fakultetu za praznik: zatvorena menza, studenti koji puše ispred ulaza, nove betonske pepeljare i pitanje sa kakvom neizvesnošću svakog dana dolazim na posao.
- Umesto na noge, na glavu
od Siniša Ranđić
Zakon iz 1985. koji je propisao koliko doktora i magistara mora da ima naučna ustanova i kako je time odnos istraživanja i zvanja postavljen naopako. Tekst nastajao 2003, 2006. i 2012.
- Glava u pesku
od Siniša Ranđić
Veštačka inteligencija je već promenila način sticanja i provere znanja, a univerziteti se ponašaju kao da se to dešava nekom drugom. Zašto treba menjati pravila, a ne kriti se iza njih.
- Da budemo bolji ili ono što nismo
od Siniša Ranđić
Od Yahooa i Googlea do veštačke inteligencije: razočaravajući prvi susret, pa saradnik koji ispravlja činjenice i stil u mojim putopisima. Ali pomogla mi je zato što sam znao šta tražim. Može da izbrusi ono što u čoveku već postoji, ali ne može da stvori ono čega nema.
