Nekoliko meseci ranije tokom boravka u Padovi posetio sam Đotovu kapelu (Capella deglli Scrovegni). Đoto se smatra začetnikom modernog slikarstva. Kada sam video freske u Bogorodičinoj crkvi u Studenici setio sam se da su one slikane skoro 150 godina pre Đota. A freske nisu ništa manje upečatljive. Izgleda da mi to ne umemo da predstavimo na najbolji način. Još kada je monah, koji nas je vodio kroz manastir samo ponavljao. Da je freska „Raspeće“ slikana plavim lapis lazurom, koji je „… deset puta skuplji od zlata“. Mogao sam samo da konstatujem. „Sramota je i za crkvu i državu što ne umeju dostojno da predstavi naše umetničko blago, o kome toliko pričamo“.
Desetak godina kasnije, 1998. godine kolega Nenad Vukićević, pod okriljem Kongresa srpskog jedinstva osnovaće fondaciju BLAGO. Sa ciljem očuvanja i promovisanja srpske kulturne baština. Ali ostaje onaj gorak ukus u ustima putniku namerniku. Koji nema priliku da na licu mesta čuje priču o crkvi koja je majka svih srpskih crkava.