Putujući po Srbiji sećanja naviru. A javlja se i želja da posetim i neka nova mesta koja nisam do sada posetio. A vreme prolazi. A želje se sve ređe ispunjavaju. Poslednjih godina moje najčešće odredište u Srbiji je Beograd. Iako se za to vreme puno promenio i dalje smatram da ga dobro poznajem. Jer dve decenije života u njemu nije malo vremena. Auto put je učinio da nema mnogo razmišljanja kako putovati. A onda putovanje počinje da liči na žurbu. Krajolik kroz koji se prolazi nije inspirativan. Pogotovu ne za usputna zadržavanja. Kad god mi se ukaže prilika menjam rutu. Pogotovu u povratku. Birajući različite rute na relaciji Beograd – Čačak delimično ispunjavam želje za starim i novim predelima u Srbiji. Na tim putešestvijama sve češće se srećem sa Srbijom koje nema.

Novo vreme učinilo je da se u Srbiji mnogo toga promenilo. Čini nam se da će auto putevi doneti ugodniji život. Ali bojim se da će oni više uticati da se naši životi dodatmo ubrzaju. Uticaće da nam pogled bude upućen ka dalekim destinacijama. A ona mala fina mesta, koja su nam na dohvat ruke ostajaće za kasnije. Po starom dobrom principu – ima vremena. Uvek kada pišem o putovanjima setim se slogana pod kojim su putovali ferijalci. Upoznaj domovinu da bi je više voleo. Da li se ponekad upitamo, koliko smo upoznali Srbiju? Za sebe mogu da kažem da nisam. Ni ovu današnju, a ni onu koje nema.

U Čačku, 3. avgusta 2024. godine