Развој технологије је битно утицао да се промене приступи у третирању многих струка. Чак и када су у питању неке класичне струке. Једна од таквих струка је и аутоматика. Многи су у ову област ушли и преко неких сличних појмова, као што је аутоматско управљање или аутоматизација. Неки се опет неће сложити да се ради о истим стварима. Али то и није толико важно, јер људи од струке се лако разумеју. Чак и када ствари називају различитим именима.
Пре пола века на Електротехничком факултету у Београду Аутоматика је била други по интересовању смер на одсеку за електронику. Данас се иста та знања стичу на студијском програму Сигнали и системи. Зашто је то урађено треба да одговоре они који су то спровели. Али као да је неко заборавио да сигнали и системи нису својство само једне струке унутар читаве електротехнике. Већ да се ради о појмовима који се провлаче кроз целу електротехнику. Можда је разлог и то што аутоматика не мора нужно да се посматра искључиво унутар електротехнике. Јер окружени смо системима којима се управља помоћу пнеуматике, хидраулике па и чисто механички. Аутоматика се са технолошким развојем све више инкорпорирала у област електротехнике. Разлог лежи у могућности да се применом електротехнике лакше реализује управљање системима. Ако се изврши анализа видеће се да је до ширења аутоматике дошло са применом електронике и касније рачунара.
Аутоматика и технолошки развој
Колико је развој технологије утицао на ову област може послужити ова анегдота. Пре више од три деценије био сам члан комисије за одбрану диполомског рада из предмета Аутоматско управљање. Тема рада је била – дигитално управљање положајем ротора једносмерног мотора. Помало шаљиво упитах кандидата. „Да ли за управљање малим мотором треба мали рачунар. А за управљање великим мотором велики рачунар“? Сви су били помало затечени. Наравно сваком је било јасно да док се нису појавили микрорачунари није било говора о примени рачунара у управљању. Пар у најширем практичном смислу.
На овом Порталу разматрају се практични аспекти различитих струка. Оставићемо читаоцу да се сам одреди и нађе своје место и интересовање у складу са конкретним системом коме недостаје управљање.
Зашто бежимо од аутоматике
Аутоматика или како се често још каже аутоматско управљање одавно је добила право грађаства у савременом свету. Технолошки развој се и те како одразио на развој аутоматике. Посебно напредак на пољу електронике, рачунарства и телекомуникација. Захваљујући томе системи аутоматског управљања су постали саставни део готовог свих уређаја које човек користи. Посебно је значајан напредак на плану комуникација. Јер просторна удаљеност између управљачких модула, мерних места и актуатора више није никаква препрека. Захваљујући развоју бежичних комуникација и Интернета управљање се може вршити на огромним растојањима.
И поред интензивног технолошког развоја и готових управљачких модула аутоматика и данас представља област која није изгубила локални значај. Особености система и објеката којима се управља омогућавају да се њоме успешно могу бавити и стручњаци у малим срединама. Без обзира на постојање готових управљачких модула, крајњи резултат зависи од оних који најбоље познају конкретан систем или објекат. Због тога је образовање стручњака за ову област најмање изгубило на атрактивности. Помало изненађује да је студијски програмна ЕТФ у Београду назив Аутоматика заменио називом Сигнали и системи.
Вештачка интелигенција је последњих година постала један од фокуса у погледу образовања и истраживања. При томе многи заборављају да клице вештачке интелигенције имамо у аутоматском управљању. Зар немамо данас много система који раде самостално без учешћа човека. При томе је код великог броја њих понашање подложно адаптацији на промену услова. А то је управо оно што ми очекујемо од вештачке интелигенције. Пуно се прича о возилима без возача. Шта је то него систем са аутоматским управљањем. Наравно ефекти који могу настати због могуће грешке захтевају да систем буде адекватно пројектован. Свако ће желети да га виртуелни возач освезе на жељено одредиште, на време и без стреса. Ако будемо тражили више од потенцијалног возача, може се десити да нас одвезе у недођију.