Позивање на развој технологије постало је готово узречица. Највише се прича о тзв. информационим технологијама (ИТ). Размена информација је својствена сваком човеку. Следствено томе некако се наметнуло да о ИТ може да прича скоро свако. И то на ауторитативан начин. Захваљујући томе појам информационе технологије тумачи свако на свој начин. Због обима коришћења тековина ИТ у сенци остају многе друге технологије. Чији је развој можда и значајнији за људску цивилизацију. Управо трагом стављања у први план ИТ и запостављањем других технологија иде моје размишљање.
Да би указао на значај технологије за савремену цивилизацију вратићу се пола века унатраг. У оквиру предмета Општа пракса једног дана наставник нам је изнео следећу констатацију. „Био је век мнашинства, сада је век електротехнике. Долази век технологије.“ У то ћу се уверити врло брзо. Јер сам током бављења струком био сведок драматичног развоја полупроводничке технологије. Ефекти промена у полупроводничкој технологији највише су били видљиви у електроници и рачунарству. Међутим, промене су се највише тицале области технологије материјала. Нећу се бавити навођењем промена до којих је напредак технологије материјала довео. То је готово немогуће. Треба указати да нису све те промене донеле бољитак човечанству. Треба се сетити да су неке довеле човечанство на ивицу еколошке катастрофе.
Технологија између потреба и жеља
Технолошки развој је гледано историјски био двоструко мотивисан. Један мотив је био да се живот човека учини лакшим. А други, можда још важнији био је узрокован жељом да се дође до нових оружја. Која ће омогућити надмоћ над „непријатељем“. Истина, много тога било је заједничко. Па сам се често усуђивао да кажем да су многе технолошке новине биле само рестлови развоја за војне потребе. Мислећи при томе на све оно што је нашло примену у свакодневном животу.
За човечанство највидљивије су промене које се тичу комуникација. Дате промене нису само олакшале процес комуникације међу људима. Оне су битно утицале на укупне друштвене процесе. Често на негативан начин. Па се поставља озбиљно питање да ли су технолошке промене донеле искључиво корист. Или има и негативних ефеката. Овај текст нема намеру да понуди дефинитивне одговоре на ово питање. Пре се може рећи да је довољно поставити нека питања. И натерати људе да ставе прст на чело и сами се запитају. И покушају да сами себи дају одговоре.
Оно што је можда најважније је питање колико су нове технологије у функцији стварних потреба човека. А колико је примена једноставно наметнута. Јер су се створиле технолошке претпоставке за тако нешто. Иначе реалне потребе за таквом применом нису постојале. Остајући на нивоу ИТ може се наћи сијасет таквих случајева. Углавном везаних за коришћење Интернета и мобилне телефоније. Такође, развој „вештачке интелигенције“ већ сада указује да ће конкретне примене бити далеко изван очекиваних. Међутим, постоји опасност да ће превладати примене које можда неће бити баш корисне за човека.
Шта нас чека?
Технолошки развој је недвосмислено од пресудне важности за развој човечанства. Међутим, интензиван технолошки развој ствара и услове за појаву нежељених ефеката његове примене. То није ништа ново и човечанство је већ било у прилици да се са тиме сусреће и бори. Нажалост мора се очекивати да ће ефекти нежељене примене нових технологија у будућности бити чешћи и озбиљнији. Савремена пракса то већ показује. Човек није увек у могућности да то спречи. Али то не значи да треба спречавати даљи технолошки развој. Човечанство ће морати да научи да живи са злоупотребама овог развоја. Трудећи се да добро и даље побеђује.