Развој система аутоматског управљања процесима и објектима представљао је један од највећих изазова у техници. Следећи проналазак парне машине, електричне енергије и других техничких проналазака и одстигнућа аутоматско управљање је ишло за потребом да се обављање различитих послова учини лакшим и ефикаснијим. Није тешко уочити да су тековине аутоматског управљања омогућиле човеку много тога, што би без овог начина управљања било незамисливо. Поред телекомуникација, управљање је најбрже прихватало тековине развоја електронике.
![аутоматско управљање](http://93-86-61-54.static.isp.telekom.rs:8008/wp-content/uploads/2022/03/gsed_0001_0001_0_img0144.png)
Из претходне слике може да се уочи да је контролни уређај (Contol Device) место где се електроника може да примени. У прво време и поред примене електронике, управљачки уређаји су били базирани на коришћењу и обради аналогних сигнала. Па се сходно томе говорило о тзв. аналогним системима управљања.
Развојем рачунарске технике, пре свега повећањем брзине рачунара и смањењем габарита створили су се услови да контролни уређаји буду базирани на рачунарским компонентама. И да на тај начин запловимо у еру дигиталног управљања. Овде се треба подсетити да је крај двадесетог века донео промене у приступу пројектовању рачунара. Јер је све више до изражаја долазила оријентација у пројкетовању и реализацији рачунара у складу са захтевима конкретне примене. У том смислу утицај аутоматског управљања је један од карактеристичних примера.
Рубрика Аутоматско управљање и секције које се налазе у оквиру ње имају за циљ да прикажу основне инфраструктурне компоненте које се користе за реализацију управљачких система. У првом реду обрадиће се појам и примери тзв. програмабилних логичких контролера (PLC). У наставку ће се размотрити укључивање у системе аутоматског управљања и уређаја базираних на интелигентним сензорима и IoT уређајима.