Развој система аутоматског управљања процесима и објектима представљао је један од највећих изазова у техници. Следећи проналазак парне машине, електричне енергије и других техничких проналазака и одстигнућа аутоматско управљање је ишло за потребом да се обављање различитих послова учини лакшим и ефикаснијим. Није тешко уочити да су тековине аутоматског управљања омогућиле човеку много тога, што би без овог начина управљања било незамисливо. Поред телекомуникација, управљање је најбрже прихватало тековине развоја електронике.
Из претходне слике може да се уочи да је контролни уређај (Contol Device) место где се електроника може да примени. У прво време и поред примене електронике, управљачки уређаји су били базирани на коришћењу и обради аналогних сигнала. Па се сходно томе говорило о тзв. аналогним системима управљања.
Развојем рачунарске технике, пре свега повећањем брзине рачунара и смањењем габарита створили су се услови да контролни уређаји буду базирани на рачунарским компонентама. И да на тај начин запловимо у еру дигиталног управљања. Овде се треба подсетити да је крај двадесетог века донео промене у приступу пројектовању рачунара. Јер је све више до изражаја долазила оријентација у пројкетовању и реализацији рачунара у складу са захтевима конкретне примене. У том смислу утицај аутоматског управљања је један од карактеристичних примера.
Рубрика Аутоматско управљање и секције које се налазе у оквиру ње имају за циљ да прикажу основне инфраструктурне компоненте које се користе за реализацију управљачких система. У првом реду обрадиће се појам и примери тзв. програмабилних логичких контролера (PLC). У наставку ће се размотрити укључивање у системе аутоматског управљања и уређаја базираних на интелигентним сензорима и IoT уређајима.