Проблеми са енергијом и ограниченост енергетских извора, поготову на бази фосилних горива, наметнули су питање коришћења алтернативних извора. Пре свега, оних који имају префикс – обновљиви. Поред класичног обновљивог извора – енергије водотокова, све више се електрична енергија добија на бази енергије Сунца и ветра. При томе треба водити рачуна да се енергија из поменутих извора не може добијати перманентно. Енергија се добија само када су соларне ћелије подвргнуте соларном зрачењу, односно када има ветра. Поред соларне и енергије ветра највећа очекивања на плану алтернативних извора полажу се у геотермалну енергију, биомасу и плиму. Треба се подсетити да је нуклерана енергија била обећавајући алтернативни извор енергије. Међутим, после неколико озбиљних хаварија на нуклераним електранама дошло је до увођења мораторијума на изградњу нових.
Повећање броја становника на Земљи, ширење обима индустријске производње одавно су поставили питање недостатка енергије. С друге стране живот на Земљи је све више оптерећен појавама које утичу на квалитет животне средине. А те појаве су у великој мери везане управо са начинима добијања енергије. Коришћење фосилних горива се управо наводи као један од фактора који утиче на квалитет животне средине на Земљи. Фосилна горива се данас највише користе за производњу електричне енергије (угаљ) и погон транспортних возила (нафта). У процесу њиховог сагоревања највише се ослобађа угљен – диоксид (CO2), али и други штетни гасови. Ту се пре свега мисли на угљен – моноксид (CO), азотне оксиде и сумпор – диоксид (SO2). Емисија угљен – диоксида има велики утицај на стварање тзв. ефекта стаклене баште. Што због повишења температуре на површини Земље утиче на глобалне климатске промене.
Поред штетних гасова при сагоревању фосилних горива стварају се и штетне честице. Које представљају озбиљну претњу људском здрављу. Све ово утиче да се питање супституције фосилних горива намеће готово као императив. Коначно, ограниченост фосилних горива, као енергетских ресурса представља озбиљан разлог за тражење замене за њих.
Нуклеарна енергија
Када се помене нуклеарна енергија обичан човек помисли на електричну енергију добијену електричној централи на тзв. нуклеарни погон. Ради се о термоелектрани у којој се пара за погон турбина добија на бази топлоте која се добија нуклеарном фисијом. Парна турбина је спрегнута са електричним генератором који производи електричну енергију. Према подацима Међународне агенције за нуклеарну енергију закључно са 2012. годином у свету је постојао 439 нуклеарни реактор. Прва нуклеарна електрана ко је давала електричну енергију у електричну мрежу пуштена је у погон у руском граду Обинску, 1954. године. Док је прва нуклеарна електрана велике снаге у Колдер Холу у Великој Британији пуштена у рад 1956. године.
У свету су постојала велика очекивања од електричне енергије добијене из нуклеарних електричних централа. Међутим, десиле су се хаварије три централе. То су – „Острво три миље“ у САД, 1979. године, Чернобиљ у СССР, 1986. године и Фукушима, Јапан, 2011. године. Ове катастрофе, посебно она у Чернобиљу зауставиле су раст броја нуклеарних електрана. Поред постојећих, преко 400 нуклеарних реактора, према подацима изполовине 2023. године у свету се градило још око 60 нових реактора. Поменуте нуклеарне катастрофе су утицале да се пољуља став јавног мњења по питању безбедности ових нуклеарних електрана. Иако истраживања показују да су безбедносни ризици мањи него што се обично сматра. Додатни утицај на страх од овог начина добијања електричне енергије представља проблем нуклеарног отпада. Зато су напори усмерени на развој нових технологија и нових реактора. Који би требало да буду безбеднији. Па чак да производе и мање нуклеарног отпада.