Може и мора боље

Ако поменем пандемију covid – 19 вируса одмах дајем асоцијацију на тражење оправдања. Оправдања зашто смо током ове 2021. године некако смањили активности у деловању групе ТИМ. Можда некаква оправдања и постоје, али да ли је уопште потребно позивати се на њих. Једноставно, већ годину и по дана, живимо у неочекиваним условима и правити се да је све нормално, у најмању руку је неозбиљно. Али то не значи да се не треба прилагођавати и наставити са остваривањем циљева постављених у Мисији и визији групе ТИМ. Чак шта више отежани услови деловања могу да буду и додатни мотив да постигне више. Зато смо решили да се боље организујемо и покушамо да кроз осмишљен План рада направимо онај пресудан искорак, који ће укупним активностима групе ТИМ дати пун смисао.

Ево нас опет

Пандемија covid – 19 утицала је да активности групе ТИМ током 2021. и 2021. године мало спласну. Можда смо у неким моментима помислили да ће се вирус мало уморити. Али он се поново враћао у таласима. Тако да су се наша очекивања показала помало неутемељена. Да не би лицитирали када ће доћи до смиривање пандемије одлучили смо да наставимо са нашим активностима. при томе ћемо се трудити да се што више прилагодимо условима рада у поандемијским условима. Тачније мораћемо да се навикнемо да живимо и радимо са вирусом око нас.

Почели смо амбициозно. Трудили смо се да привучемо и друге, који имају сличне ставове са нама. Такође, трудили смо се да проширимо наша знања и искуство у различитим областиам. Поготову онима на којима се базира концепт IoT уређаја. ТИМ Портал био је једно од средстава преко кога смо желели и покушали да са окружењем поделимо информације, идеје и знање. Овај застој у активностима не значи да смо одустали од наших опредељења које смо исказали у оквиру Мисије и Визије групе ТИМ које су представљене на ТИМ Порталу. Пошто је пандемија утицала на потребу за смањењем непосредног физичког контакта WWW концепт комуникације, као и различите друштвене мреже постаће још израженије у представљању активности групе ТИМ.

Наставак активности

Протеклих дана поред свакодневних активности покушавамо да на страницама ТИМ ПОРТАЛ наставимо представљање IoT уређаја. тренутно смо уредсређени на представљање хардверско/софтверске инфраструктуре на којој почива развој поменутих система.

Шта је ново на Порталу?

Све време имам неки порив да се правдам што нисмо активнији. Уствари то се више односи на промовисање наших активности на Порталу. Могао бих да понудим сијасет „оправдања“. Али то не би, у најмању руку било фер. Јер ово је наша идеја и ми требамо да, кроз активности и резултате покажемо да смо јој привржени.

Пошто су наше тренутне активности углавном везане за развој IoT уређаја одлучили смо да читаоцима ТИМ ПОРТАЛА понудимо мало више информација везаних за ту област. На страницама Портала већ је писано о коришћену IoT уређаја. Пре свега са аспекта рачунарско – комуникационе платформе на којој се одвијају наше активности везане за примену IoT уређаја. Овог пута смо пажњу посветили рачунарској подршци развоју и реализацији IoT уређаја. Покушаћемо да читаоце упознамо са хардверским модулима који се данас најчешће користе у развоју и реализацији IoT уређаја. Ту ће свој место наћи и приказ најчешће коришћених развојних окружења намењених реализацији програмске подршке раду и коришћењу IoT уређаја.

Где смо?

Последња два месеца активности групе ТИМ мало се примећују кроз доступне информације на ТИМ ПОРТАЛ. Међутим, и те како смо радили. А мислим и урадили. Главан преокупација нам је била развој IoT уређаја за мерење метеоролошких и параметара квалитета животне средине. Пре свега ваздуха. Идеја је била да истражимо могућности развоја једног система који би обезбедио праћење поменутих параметара. И на бази тако прикупљених параметара формирамо базу података која се даље може користити за даља истраживања.

Сведоци смо да смо током протекле године често били у прилици да видимо информације да је Чачак један од најзагађенијих градова. Не само у Србији већ и шире. При томе се они који на то указују позивају на WEB портале на којима су представљене такве информације. Надлежне службе у Чачку оспоравају такве показатеље. Али очигледно да се ништа не чини да би се сагледала реална ситуација. Наше истраживање иде за идејом да се понуди релативно једноставан, јефтин и јединствен систем истих мерних станица помоћу кога би се могло видети да ли заиста постоји угроженост животне средине. Или се ради о локализованим инциндентима. Ако би се показало да постоји таква ситуација, било на ширем простору или просто локализована у одређеним деловима града у даљем истраживању би се могло помоћу прецизних инструмената утврдити нпр. прави степен нарушавања квалитета ваздуха.

Разматрање поменутог проблема омогућило је и да се паралено размотре могуће варијанте у избору рачунарских платформи на бази којих би се развијале мерне станице. Као и оптимални избор комуникације тих станица са сервером на коме би се прикупљали подаци и вршила њихова анализа.

Idemo dalje

Hteli, ne hteli, epidemija koja traje ostavlja tragove, na naše živote, psihu i radne rezultate. Čak i oni koji se zdušno trude da se izoluju od uticaja okruženja ne mogu da ostanu imuni na sve ono što nam se dešava u „doba korone“. Nepopravljivi optimisti povremeno zastanu i stave prst načelo. A ovo je zaista vreme kada treba staviti prst na čelo i dobro razmisliti. Pre svega kako dalje? Reklo bi se da je svet pandemiju dočekao nespremeno. Razmišljanja, kako prevazići probleme uglavnom su išla u pravcu opasnosti od ratnih sukoba i elementarnih nepogoda. Naravno i ekonomske krize kao posledice protivurečnosti savremenog liberalnog kapitalizma. Pandemija je moguće bila jedino u glavama dežurnih katastrofičara.

Ali eto desila nam se pandemija virusa covid19. Reakcije na nju su često dijametralno suprotne. Dok se jedni plaše mogućih posledica, drugi u svemu vide zaveru protiv čovečanstva. A ovo je pravi trenutak da uzmemo vazduh u usta i dobro razmislimo kuda dalje?

Nova godina je stigla

Od protekle godine očekivali smo puno toga, ali stiže „doba korone“ i kao da smo bili presečeni u letu. Ipak poslednji meseci nam doneše novi zamah i napravismo značajan iskorak da ideja TIM zaista zaživi. TIMCA Portal je jedan od tih malih koraka. Često se koristim mišlju – „Uspeh je umetnost prikazivanja“. Savremena tehnološka dostignuća, na čijim talasima plovimo, stvorila su prave okvire da pomenuta misao još više dobije na značaju. A onda može da se uvede dodatna misao, kao nekakva parafraza Dekartovog stava – „Ima me na Internetu, dakle postojim“. Naravno, same misli ili želje nisu dovoljne da bi zaista bili uspešni. Treba nešto i uraditi. Zato od nove godine očekujemo da nam donese više od ideja oko kojih smo se okupili. Treba ih pretočiti u stvarnost.

Početak godine je i prilika za pravljenje planova, ali prethodna godina je pokazala koliko to može da bude „račun bez krčmara“. Zato krenimo kroz 2021. godinu bez velikih reče i planova. Prepustimo se našoj mašti i sposobnosti da plovimo između Scila i Haribdi koje nas u i njoj sigurno čekaju.

Dobro došli na Portal

Poštovane kolege, prijatelji i posetioci portala TIMCA.

U našem okruženju postoji značajan ljudski potencijal. On se nalazi u znanju i iskustvu inženjera raznih struka. Mnogi od njih, sticajem okolnosti nisu uključeni u privredne tokove. Grupa iskusnih inženjera pokrenula je program TIM, čije se aktivnosti mogu pratiti preko ovog portala. Pored toga možete i sami da učestvujete u aktivnostima grupe TIM.

 

Dear colleagues, friends and visitors of the TIMCA portal.

There is significant human potential in our environment. He is in the knowledge and experience of engineers of various professions. Many of them, due to circumstances, are not included in economic flows. A group of experienced engineers has launched the TIM program, whose activities can be monitored through this portal. In addition, you can participate in the activities of the TIM group yourself.

Imamo li šansu?

Sa početkom tranzicije iz tzv. socijalističke u kapitalističku privredu započeti su različiti procesi, od kojih mnogi još uvek nisu završeni. Svi su oni imali zajedničku pretpostavku da prethodni društveni poredak nije bio dobar i da ga treba zameniti novim koji se pokazao uspešnijim. Tridesetak godina koliko traje pomenuta tranzicija su sasvim dovoljan period da se pokuša naparviti poređenje prošlosti i sadašnjosti. Pažljivi hroničari vremena su svedoci svakodnevnih ukrštanja kopalja u toj utakmici oko toga šta je bilo i dali je bilo bolje nekada ili sada. Nemam nameru da se upuštam u to jalovo nadmetanje. Jer jednim delom je ono krivo što naš proces tranzicije traje predugo. Pogotovu što je u proteklih trideset godina svet napravio ogroman tehnološki iskorak koji je značajno promenio odnose i unutar samog kapitalističkog sveta. Iako to mnogi neće priznati Srbija je izgubila i onaj delić učešća u razvoju visokih tehnologija koji smo do tada imali. Postali smo praktično samo korisnici tih tzv. visokih tehnologija i to ne svih. Na to i nismo baš mogli previše da utičemo. Ali gubitak akumuliranog znanja i iskustva mogli smo da izbegnemo.

U „obračunu“ sa prethodnim društveno – ekonomskim sistemom najviše je stradalo znanje i iskustvo stručnjaka koji su bili nosioci dotadašnjih privrednih i razvojnih aktivnosti. Tranzicioni tok nije obezbedio kontinuitet u pogledu očuvanja do tada stečenog znanja i iskustva i u značajnoj meri ono je nepovratno izgubljeno. Srećom, nisu se svi ljudi predali i prepustili stihiji događaja. Mnogi su i u ovim smutnim vremenima našli snage da očuvaju svoje znanje, unaprede ga u skladu sa tehnološkim napretkom i udruže sa stečenim iskustvom. I krenu dalje. Pored mladosti od koje ova zemlja najviše očekuje možda takvima treba pružiti šansu.