Сваки инжењер стицањем искуства и знања постаје свестан значаја развојно – истраживачких пројеката. Нажалост стање наше привреде је такво да објективно не пружа прилику великом броју инжењера да се бави оваквим пословима. Због тога су могућности преношења искустава и знања у развојно – истраживачким пословима са старијих на млађе инжењере значајно смањене. Јер је искусних нажалост све мање. Поготову оних који су имали прилике да учествују у реализацији великих развојно – истраживачких пројеката. Имајући то у виду у овој секцији ће се на практичним прмерима и кроз објашњења искусних инжењера указати на приступе у реализацији сложених пројеката, значају фаза у пројектовању, а посебно значају техничке документације која прати сваки пројекат. Такође, биће дати прикази неких интересантних развојно истраживачких пројеката.
Између теорије и праксе
Пре неколико дана је објављена фамозна Шангајска листа „најбољих“ светских универзитета. Најважније је да се на листи Универзитет у Београду налази у групи, која је рангирана између 301 и 400 места. И да је то напредовање у односу на прошлу годину. Критеријуми по којима се рангирају универзитети су јавно доступни и не бих их посебно коментарисао.
Имам утисак да је академска јавност задовољна. Иако се у медијима могу наћи разни коментари. Најчешће ко је и колико томе допринео. Сваке године се идентификује појединац, ређе група њих, којима се припишу заслуге. Заборавља се да је Универзитет у Београду велики и по броју студената, али и броју наставника и сарадника. Ако резултати појединца могу да битно утичу на ранг универзитета онда нешто не штима. Пре свега са критеријумима. А онда и са самом институцијом. Може се поставити једноставно питање. Шта би се десило са рангом универзитета ако би постојао још неки продуктиван појединац. Али не треба се бавити шпекулацијама.
Универзитети у целом свету имају задатак да се баве образовањем и научно истраживачким радом. Ова два сегмента су испреплетана. Јер статус појединца у образовној сфери битно зависи од резултата бављења научно истраживачким радом. Иако то формално није тако, резултати истраживања су у последњој деценији сведени на бројање објављених радова. И то не било каквих радова већ оних који су објављени у часописима са тзв. Sci lista. При томе реално бављење научно истраживачким радом помало остаје у другом плану. Може да буде корисно. Али првенствено са финансијске стране. Циљ ове секције није да критикује постојеће стање. Већ да укаже какве су реалне могућности научно истраживачког рада у Србији у светлу бурних технолошких промена.