„Novosti“ u subotnjem izdanju, donose članak pod naslovom „Čip je naša nafta“ (http„://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:462990-Cip-je-nasa-nafta) u kome se iznose stavovi o mogućnostima tzv. IT sektora u Srbiji. Već nekoliko meseci u Srbiji se govori o mogućoj investiciji kompanije „Mubadala“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u fabriku čipova. Firma bi zapošljavala minimalno 1000 radnika. Ovaj ulagač kao i drugi zainteresovani da investiraju u Srbiju osnovnu zamerku ima u pogledu nedostatka kadra u IT sektoru. Prema podacima Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije u Srbiji ima svega oko 5000 IT stručnjaka. I tu dolazimo do glavnog pitanja. Ko pretenduje da se makar malo razume u ovu oblast mora da ga postavi. Koji su to kriterijumi koji bilo koga kvalifikuju da se može smatrati IT stručnjakom. Jer ima tu dosta „stručnjaka“, ali ne treba zaboraviti – opasni su diletanti.
Pre nego pokušam da ponudim okvir za davanje odgovora na ovo pitanje navešću reči kontraverznog, ali i legendarnog ministra prosvete iz 90 – tih godina prošlog veka – Danila Ž. Markovića, koje je izgovorio u četvrtak 7. novembra 2013. godine na Učiteljskom fakultetu u Užicu povodom obeležavanja 20 godina ove visokoškolske institucije. Dača je između ostalog rekao – „Ne sme se dozvoliti virtuelizacija i komercijalizacija znanja …“.
Opasni su diletanti - ali oni propisuju pravila
A hteli to mi da priznamo ili ne u Srbiji je već prilično dugo na delu upravo VIRTUELIZACIJA I KOMERCIJALIZACIJA ZNANJA. I to posebno u oblasti kojoj svi tepamo IT. Tehnološki razvoj posebno razvoj poluprovodničke tehnologije omogućio je da elektronika i računari neslućeno, čak dramatično prošire polje svoje primene. Značajan segment primene vezan je za prenos i obradu informacija. To je rezultiralo uspostavljanjem pojma informacione tehnologije (IT), koji je postao jedan simbola vremena u kome živimo. I zato se s pravom mora postaviti pitanje. Ko su tih 5000 stručnjaka u ovoj oblasti koji danas deluju u Srbiji? Da li su oni pobrojani prema poslu koji obavljaju u praksi ili prema obrazovanju stečenom na nekom od srpskih univerziteta.
Bilo bi interesantno utvrditi ko sve i na koji način u Srbiji obrazujke IT stručnjake. Jer stavljanje IT u žižu interesovanja, pre svega kroz široku primenu računara u svim segmentima ljudske delatnosti stvorilo je prostor da se na univerzitetima, čak se može reći na fakultetima, kao još uvek samostalnim jedinicama najvećeg broja srpskih državnih univerziteta, počnu školovati IT stručnjaci.
Šta to školujemo
Niko se neće iznenaditi kada utvrdi da skoro svaki fakultet tehničke provenijencije školuje diplomirane inženjere informatike/informacionih tehnologija ili samo diplomirane informatičare. S obzirom da je svakoj vlasti u Srbiji visokoškolsko obrazovanje bitan element socijalne politike ne pada na pamet da natera fakultete da dobro razmisle pre nego se odluče na uvođenje studijskih programa iz ove oblasti i da svoje buduće diplomce iskreno upoznaju sa mogućnostima zaposlenja. Čak se može reći da vlast i sama doprinosi zabuni koja nastaje na ovom planu. Jer budimo iskreni praktični dometi najvećeg broja onih koji se broje u potencijalne IT stručnjake ne prelaze okvire aplikativnog programiranja. Naravno i to je dovoljno da tzv. IT stručnjaci mogu da se nadaju dobrom poslu.
Da li će oni svoje znanje prevashodno praktikovati u industriji zabave (razvoj računarskih igrica npr.) je posebno pitanje. Ali treba biti pošten i javno reći da takvi stručnjaci, bez značajnog dodatnog obrazovanja ne mogu da očekuju radno mesto u visokotehnološki zasnovanoj industriji kakvoj pripada popularno rečeno „fabrika čipova“ ili u oblasti projektovanja tih istih čipova. Već samo nerazlikovanje projektovanja od fabrikacije integrisanih kola govori o znanju koga ipak nema previše na ovom planu. Ali nam zato diletantizma ne nedostaje. Zato i ne čudi da u javnosti o ovoj oblasti najviše govore upravo diletanti.
10. novembar 2013. godine