Day: July 5, 2020

Posted on

Dolazak novog doba

Turistička organizacija Čačak je u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnom službom zapošljavanja – filijala Čačak, organizovala prezentaciju univerziteta, fakulteta, akademija i visokih škola Srbije pod nazivom “INDEKS 2014”. Štandove je imalo oko tridesetak visokoškolskih ustanova, privatnih i državnih, iz cele Srbije. Bilo je to kao dolazak novog doba.

Ovo je vest koju su večeras objavile mnoge medijske kuće u Čačku. Reklo bi se vest ko vest, jer su se slične manifestacije održavale u Čačku i proteklih godina. A verovatno se održavaju i u drugim gradovima u Srbiji. Istovremeno nema dana da nas sa novinskih stubaca ili ekrana televizora ne bombarduju informacijama o lošem kvalitetu obrazovanja kod nas. Da li će nam onda ovakav vašarski pristup promociji visokoškolskih institucija iz Srbije pred predstojeći upis u novu školsku godinu pomoći da se silazni trend u obrazovanju zaustavi? Moglo bi se o ovoj temi i pristupu rešavanju problema srpskog školstva naširoko pisati i polemisati. Ali jedan detalj iz prikaza dešavanja na INDEKSU 2014 mi je privukao pažnju.

Dolazak novog doba, a ubi nas neznanje

Savetnica za planiranje karijere u Nacionalnoj službi zapošljavanja navela je da su u Moravičkom okrugu između ostalog deficitarna zanimanja programer informacionog sistema, a da do posla teže dolaze između ostalog i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku. Ako državnom službeniku plaćenom da pomogne mladim ljudima u izboru pravog zanimanja nije poznato šta rade i pomenuti programer i diplomirani inženjer. Onda kako možemo da očekujemo od nekog opravdano neobrazovanog poslodavca da donese pravu odluku koga treba da zaposli. Odnosno ko će da najbolje odgovori potrebama njegovog posla.

U Srbiji ima više od deset akreditovanih univerziteta na kojima se školuju “stručnjaci” sa zvučnim imenima. Sada je aktuelna oblast IT (Informacione Tehnologije). Veoma me interesuje da li članovi tzv. KAPK – a studijske programe vrednuju zaista prema skupu i sadržaju predmeta koje studenti treba da savladaju. Ili se zadovoljavaju samo uvidom u formalnu ispunjenost zahteva za akreditaciju. Kao neko ko skoro četiri decenije deluje u oblasti računarske tehnike usuđujem se da kažem da mnogi nastavni planovi i programi iz ove oblasti, a pogotovu iz oblasti koja se tako zvučno propagira – IT ne zadovoljavaju osnovne postulate neophodne da se otškoluje pravi stručnjak.

Zato i imamo slučaj da pomenuta savetnica ne zna da diplomirani inženjer računarske tehnike mora da zna i da “programira informacioni” sistem. Da li nam ova dešavanja najavljuju dolazak novog doba. U kome će se tražiti da se naziv vašeg zanimanja izričito slaže sa poslom za koji konkurišete. A šta vi ustvari znate, pa zar je to ikoga briga. Oni koji su trebali da vas nauče lakonski kažu – naučiće.

7. februar 2014. godine

Posted on

Isto to samo malo drugačije

Nikada sebe nisam smatrao naročitim jezičkim čistuncem. Pogotovu kada se radi o svakodnevnom govoru. I te kako znam da se poslužim čačanskim uličnim lokalizmima ili „odomaćenim“ engleskim terminima. Navodnice nisu stavljene slučajno. Jer upravo želim da pišem o tim terminima koji su postali deo svakodnevice. Čak i onda kada postoje odgovarajući srpski izrazi. Svestan sam da je jezik nešto „živo“ što se stalno menja i prilagođava životu. Razvoj nauke i tehnike neminovno je u jezičku praksu uveo nove termine, ali da li oni moraju, po svaku cenu, da budu preuzeti iz engleskog jezika. I to još nekritički posrbljeni. A sve – isto to samo malo drugačije.

Znam da postoji opasnost da uvođenjem srpskih izraza na silu, možemo da padnemo u zamku kao naše komšije iz Hrvatske, koji su zarad različitosti svoj jezik obogatili terminima koji kod običnog čoveka moraju da izazovu čuđenje pa i podsmeh. Zbog toga radi se o jednoj osetljivoj temi, koja zahteva pažljivo razmatranje i svakako jedan izbalansirani pristup – šta se može posrbiti, a šta mora da ostane u originalu.

Isto to samo malo drugačije - terminološki noviteti

Ali nisam ni mislio da pišem o terminima koji su novi za ceo svet i koje u jezičku praksu uvode oni koji su ih i generisali. To što je najveći broj njih sa anglo – saksonskog govornog područja samo govori o tome ko prednjači u tehničko – tehnološkom razvoju. Reč je o terminima koji su odavno u upotrebi na ovim prostorima. I uz koje su se obrazovale generacije naših građana. Danas gotovo da ne može da se čuje ta lepa reč OBRAZOVANJE, jer smo svi preko noći postali edukovani. Možda izgleda predugačko, ali da li smo bliži svetu ako umesto nastavni plan i program kažemo curricula ili posrbljeno kurikulum. O disiminaciji, startapu i sličnim izrazima da i ne govorim. Uz pozive za sastanke danas ne dobijate dnevni red već agende.

Mnogi će reći da ovo nekako odiše konzervativizmom, jer živimo u doba globalizacije. Rekoh na početku da se i sam često u neformalnim situacijama poštapam istim tim izrazima, čiju upotrebu kritikujem. Međutim, mislim da je nedopustivo da se u zvaničnom govoru koriste navedeni termini. Zar se treba stideti sopstvenog jezika i njegovog rečnika, makar u sebi ponekad nosio i prizvuk patine. Ako neko misli da će ga javna upotreba ovakvih termina učiniti važnijim mora da ima na umu da sve to vodi samo ka – opseni prostote. Tj. ostavljanju utiska na one kojima je u svakom slučaju svejedno koji se izrazi koriste.

2. decembar 2013. godine